У договору са учитељицама првог разреда, а у сарадњи са представницима Вуковог и Доситејевог музеја, организовали смо посету – самостално вођење.
Научили смо сва слова и поносно то знање показујемо. Месец новембар јесте посвећен Вуку Стефановићу Караџићу, који нам је поклонио најлепше писмо на свету! Захваљујући њему, свако слово научили смо лако и за кратко време научили да пишемо. Из дворишта свакога дана гледамо двориште Музеја и наравно да смо пожелели да са другарима, учитељицом и библиотекарком одемо, видимо и сазнамо више о Вуковом животу и раду.
Били смо пажљиви посетиоци, гледали смо очима, а не прстима, да сачувамо све што Музеј има и за наредне генерације деце. Видели смо Вукову капу, кошуљу, перо и мастило, дрвену ногу која му је помагала да се креће. Имали смо прилике да сазнамо зашто је добио баш то име, Вук. Сазнали смо како су изгледала тешка и компликована слова која је он, као дечак, морао да научи.
Видели смо личне фотографије и портрете његове деце, Мине и Димитрија. Имали смо прилике да видимо како су изгледале гусле и да сазнамо да се уз њих некада певало и приповедало. Видели смо књиге, оригиналне примерке и портрете људи који су Вуковом азбуком писали своја дела, као што је Вук записивао дивне песме, приповетке и кратке умотворине и тако их сачувао од заборава.
На крају смо обновили све о чему смо слушали и захвалили смо Вуку :
-за лепу азбуку
-за слова која се лако памте
-за пословице које нам помажу како да живимо
-за сачуване песме и бајке
– за труд који је уложио за наш језик
-за граматику
-За Први српски речник
-за знање које имамо
Поновили смо правило „Пиши као што говориш, читај као што је написано“ и обећали да ћемо бити Вукови следбеници, да ћемо читати и правилно писати, да како ми растемо, расте наше знање.
Ружа Лалић
шк.библиотекарка
