У оквиру сарадње са ИК „Пчелица“ и писцем за децу, Маријом Манојловић“, организовано је и 6.дружење са најмлађима, кроз радионице о темама прича из „Мале књиге о великим стварима“.
Одржане су појединачне радионице у четвртом и у другом разреду, за које су се ученици припремили тако што су их учитељице упознале са причама које је ауторка према узрасту одабрала.
Прича „СВЕМОГУЋЕ ЧЕСТИЦЕ“ у одељењу 4/1
Прича „Свемогуће честице“ подстакла нас је да се замислимо и упитамо колико разумемо свет којим смо окружени. Да ли можемо да опажамо све и да ли разумемо од чега се свет састоји?
Покушали смо да потражимо неке одговоре. Шта је атом? Како замишљамо атом? Ког је облика атом? Које су супермоћи атома? Како су повезани атоми? Већина ученика није чула за реч атом пре слушања приче, па им је ауторка објаснила делове атома, да има језгро, електроне.
Ако се налазе у свему, како то да их не осећамо? Да ли једемо атоме? Удишемо? Да ли су атоми у свакој особи?
Атом нема своју боју. Не видимо га. А како знамо да постоји? Шта је то и како изгледа ел. микроскоп? Има ли везе између ћелије и атома? Да ли је ћелија од атома или атом од ћелија? Може ли да се изолује атом?
Да ли је атом жив? Зашто мислите да јесте жив? А зашто да није жив?
Ауторка их је веома једноставно водила овим разговором ка истини науке, давала сликовита и занимљива објашњења и заинтересовала за ту област којом ће се бавити у старијим разредима основне школе.
За крај им је допустила да они њој постављају питања о атомима. Издвајамо најоргигиналнија J
-Да ли је Кнез Лазар од атома?
-Да ли има атома у мртвима?
-Ако лупим шаком о сто, да ли нестане или настане атом?
-Да ли су атоми у струји?
-Како је све у боји ако атом нема боју?
Машта, радозналост, размишљање јесу пут до учења, науке, истине. На том путу помажу књиге, у њима добијамо прва и основна знања.
Волимо свет око себе! Истражимо га! Упознајмо!
Читајмо!
Прича „ТРАНСФОРМАЦИЈЕ“ у одељењу 2/1
На почетку дружења са другацима, библиотекарка је прочитала песмицу о ауторки и поставила питање које је занимање наше гошће и ауторке књиге? Брзо су погодили да је психолог. Поразоварали смо о томе шта ради дечји психолог – да помажу деци са, да им помогну да промене понашање на боље, разговарају када се деца уписују у школу, причају са децом коју је неко повредио, причају са „лошом“ децом. Ауторка их је исправила, да не постоје „лоша“ деца, већ да психолози причају са децом која треба нешто да промене код себе, јер сами то желе или су други приметили да је потребна позитивнија промена.
Сви се током живота мењамо – одрастамо, постајемо већи, тежи, снажнији, стрпљивији, што више сазнајемо и учимо, постајемо паметнији, толерантнији, вештији. Некад смо повређени или љути, па смо нерасположени, али нас то прође па се орасположимо. Мењају се расположења, осећања, понашања, ситуације, околности, оцене, ставови и циљеви. Уз разговор са психологом својих промена постајемо свеснији и буде нам много лакше.
А након уводног дела, прешли смо на причу „Трансформације“. У шта се трансформисао дечак из приче? Како бисмо се ми трансформисали у краљеве? Уследила је лепа игра. А након тога и разговор.
Када си „краљ“ шта је другачије? Осећаш се важним, мораш бити озбиљан, исправљен, достојанствен, осећај је леп, моћан и другачији. Сви ти устају, морају да те поштују, а краљ то мора да оправда – ставом и понашањем.
Можемо ли у свом обичном животу да се транформишемо? Наравно да можемо.
-мислима тј. другачијим размишљањем
-маштом
-сновима
-изгледом
Дечаку из приче мама је помогла да се трансформише – подршком, надом, концентрацијом. Мама је веровала у њега, имала је поверење и то му је пуно помогло. Мама га пуно воли, и љубав је помогла. Дечак је такође веровао у себе, дакле важно је и пуно помаже када имамао самопоуздање.
Шта је самопоуздање?
-верујеш да нешто можеш
-верујеш себи
-верујеш у себе и своје способности
-верујеш да нешто можеш, да желиш , па се много трудиш
-верујеш у свој успех
-када осећаш да нешто можеш, када једноставно знаш да ћеш успети у томе
Како помаже самопоуздање?
Даје нам веру, снагу, моћ, подршку, сигурност, прихватамо себе какви јесмо, лакше прихватамо друге, чини нас бољима.
Након дискусије о значају самопоуздања и како га градити, наставили смо дружење кроз игровну активност и представљали смо своје замишљене трансформације. И тако, неко је био спортиста, неко тигар, неко мачак, неко кловн, неко певач и тако до звука школског звона.
Захвални смо ауторки књиге на овом лепом и занимљивом дружењу и могућности да читамо „Малу књигу о великим стварима“.
Ружа Лалић,
шк.библиотекар
