Да ли сте знали да је први закон о Народној скупштини Србије донет 28. октобра 1858. године? На основу њега сазвана је Светоандрејска народна скупштина, одржана од 30. новембра 1858. до 31. јануара 1859. године у Београду. Тиме је озакоњена установа Народне скупштине и ударен темељ представничког система у Србији.
Од почетка 19. века до 1858. године одржаване су обичајне Народне скупштине. Сазивали су их кнез или Савет када су налазили да је потребно. Одржаване су и за време Првог и Другог српског устанка 1804-1815 („устаничке народне скупштине“). Учесници скупштина, сем у ретким случајевима, нису били бирани од народа, већ су позивани од кнеза или Савета. Обичајне скупштине одржаване су готово увек под ведрим небом. Присуствовало им је и по неколико хиљада људи. На једној од њих, Сретењској, донет је 2. фебруара 1835. први српски устав – Сретењски устав. Почетком септембра 1842. уставобранитељи на челу с Томом Вучићем-Перишићем, збацили су уз помоћ скупштине кнеза Михаила и на његово место довели Александра Карађорђевића. Шеснаест година касније, на Светоандрејској скупштини, извршили су династички преврат и вратили Обреновиће.
Ми смо приликом посете Народној скупштини сазнали многе занимљиве информације и дивно се провели.
