На позив наших драгих сарадника из ИК „Вулкан издаваштво“ дошли смо у књижару „Вулкан“ у Сремској 2, на промоцију две књиге чији је аутор Никола Ђуричко. Наши великодушни домаћини, обезбедили су поклон књиге за ученике одељења 4/1 (24 уч.) књигу „Врабац Џони“ и за ученике одељења 4/3 (22 уч.) књигу „ Све догодовштине једног Џонија“. Поклони су нас радовали, али посебно нас је чинио срећним сусрет са Николом, кога смо гледали на позоришним представама, серијама или филмовима, као глумца.
Није потребно напоменути да смо књиге прочитали и да смо стигли на промоцију са припремљеним питањима. У пријатном амбијенту књижаре „Вулкан“ разговарали смо о лепим, занимљивим и поучним причама.
Уживали смо. Било је прегршт питања за аутора књиге, који је на иста, са осмехом љубазно и стрпљиво одговарао. Сазнали смо због чега је ова књига толико драгоцена, посебно аутору.
Приче о Врапцу Џонију, настале су кад је добио своју децу. Волео је да их успављује новим и занимљивим причама, о догађајима које су га вратили у детињство. Они су уживали и тражили да им прича нове приче. Приче је записао и тако је настао материјал за прву књигу. Објаснио нам је да се остварио у многим улогама, али да су приче о врапцу Џонију плод његове најважније улоге у животу, а то је улога родитеља. И тако је врабац Џони пронашао свој нови дом, књигу „ Врабац Џони“, а касније се дом проширио у другом, допуњемом издању, под насловом „Коначно све догодовштине једног Џонија“.
Причама о Врапцу Џонију аутор је желео да деци поручи много тога. Пре свега да се опусте и да маштају. Да следе своје снове. Да граде пријатељства која могу трајати цео живот. Охрабрио их је да сами покушају да пишу. Да започну реченицу и да открију где ће их машта одвести. Неки су стидљиво рекли да пишу, што је аутора одушевило и похвалио их је. Питали су га где проналази инспирацију. Одговорио им је да су за почетак довољни жеља за писањем и машта. Не мора ништа конкретно да се догоди да би се писало о томе. Једноставно започети реченицу „А једном…“, а мисли ће учинити своје. У поновљеном читању, исправити све што нам се учини да може боље и лепше. Писање је врста тренинга. Писање нас увек негде одведе, у неку авантуру. Приче, машта и снови заједно улепшавају детињство. Читањем и писањем градимо себе.
Врабац Џони уселио се и у наше разговоре. Разговарали смо о његовом свету, авантурама и пријатељима. Размењивали смо запажања о његовом животу, о његовој Лили, Шареном папагају и дебелом врапцу Тонију. Откривали смо места на које никада нисмо помислили, на пример, звоник цркве Светог Марка на Ташмајдану где Џони живи, одакле најбоље види и Београд и Београђане.
Врабац је заштитни знак Београда. Аутор је објаснио да су врапци населили Београд у доба када су улицама трамваје вукли коњи, што је било веома давно. Сада их у нашем граду има веома мало. Једног врапца је видео како лети ка звонику цркве на Ташмајдану. Једном је видео шареног папагаја код хотела „Москва“. Остало је машта која може свашта.
Веома је занимљива била дискусија о дебелом врапцу Тонију. Питали смо се да ли је боље да врабац има своју слободу и да лети где год да пожели, али да нема ко да га штити када је у опасности и да понекад буде веома гладан, посебно зими или је боље да буде довољно сит
и сигуран у свом кавезу, па да се нагоји толико да не може изаћи из кавеза, како би летео где пожели? Све у животу је ствар избора, шта желимо, тако поступимо, а одлуке које доносимо утичу на квалитет живота. Аутор је рекао да је Дебели Тони веома важан лик.
Врабац Џони има доста пријатеља. Они су веома различити, али се добро слажу и што је најважније – помажу. То разумевање и прихватање различитости је исто и код људи. Зато се пријатељства рађају и стварају у најранијем добу, детињству. Потребно је све своје пријатеље штитити, волети и разумети. Тако, никада нећемо бити усамљени.
Са осмехом смо почели дружење, са осмехом и завршили. Аутор књиге, Никола Ђуричко, имао је стрпљења да свима књигу потпише и да се слика са свима за успомену на овај дан.
Неизмерно хвала на овом дивном дружењу и поклонима које смо добили.
Добили смо књиге и за школску библиотеку.
Ружа Лалић,
шк.библиотекар
