Велико је интересовање за нову књигу „Мала књига о великим стварима“, Марије Манојловић, тако да смо организовали ново дружење са писцем за децу. Овога пута домаћини су били ученици 3/1 (29 ученика) и њихова учитељица Споменка Гуњевић.
Ученици су се пре овог сусрета упознали са причом „Времеплов“ како би били спремни за разговор о теми одрастања и сазревања, а причу им је прочитала учитељица. Прича је на њих оставила леп утисак, па су на часу ликовне културе нацртали себе са 14 месеци и себе како замишљају да ће изгледати са 16 година, што је било изузетно лепо.
Након представљања ауторке која је и дечји психолог, разговарали смо о томе шта ради и чиме се бави психолог. На питање да ли имају неке проблеме, наводили су шта их понекад тишти или брине. Када су упитани да ли су те проблеме имали када су били сасвим мали, речимо са 14 месеци, одговорили су негативно. А на питање да ли ће имати те исте проблеме када буду имали 16 година, већина је одговорила исто негативно. Закључили смо да је свако узрасно доба има неке препреке и изазове. Истина, неки велики проблеми ће можда да остану, али неки (већина) ће да се реше. Док одрастамо, научимо да их решавамо или да им се прилагодимо.
Разговарали смо да ли ћемо имати проблеме када одрастемо, на тему да ли одрасли имају проблеме и које, а они су наводили примере. Закључили смо да проблеми постоје, али да је веома важно да знамо како да их решавамо или да знамо на који начин да их избегнемо, а то ћемо знати ако радимо на себи, својим осећањима и посматрајући друге особе и поштовати њихова осећања.
На питање да ли ваши другари имају понекад проблеме, наводили су примере, али без именовања друга или другарице. Исто тако закључили смо да сви имају сличне проблеме, који су свакако решиви, а тичу се школског узраста.
Шта можемо да урадимо ако неко нама драг има проблем? Питање је дало сјајне одговоре:
Можемо да: причамо, саслушамо, поделимо своје слично искуство, да утешимо, да скренемо пажњу на грешку, да пружимо помоћ и подршку, да заједно прођемо разговором кроз то или случно искуство, … Браво за малишане!
Затим смо разговарали о дечаку из приче, о његовом доживљају маминог радног места и његовог очекивања речи „времеплов“. Када је видео да његова мајка ради са дечаком од 14 месеци и решава тегобе у сарадњи са његовим родитељима, а касније и са дечаком од 7 година који не уме да говори, јер је болестан и како разуме и помаже једном дечаку од 16 година, схватио је да мама нема временску капсулу у којој ће путовати кроз време, већ да мора да разуме сваки узраст и да за кратко време буде уз неког доби од пар месеци, до неколико година.
А затим је уследио најзанимљивији део радионице – на табли смо направили времеплов, тако што су наводили узрасно доба и очекиване проблеме за тај узраст. Било је занимљиво. Било је доста смеха и веселих примера. Дотакли смо тему пубертета јер имају старијег брата или сестру, па су наводили примере. И нисмо могли да се одлучимо коме је лакше, пубертетлији или онима који живе са пубертетлијом. Много промена за кратко време, пуно јаких емоција којима је тешко управљати.
Закључили смо да је „пубертет временска капсула“ и да је важно разумети оне који живе у том добу. И то је део одрастања, а одрастање део живота коме се треба радовати.
Ружа Лалић, школски библиотекар
