Izaberite stranicu

„РЕЧ ПО РЕЧ – КЊИЖЕВНИ МЕЧ!“ – ДРУЖЕЊЕ СА ДЕЈАНОМ АЛЕКСИЋЕМ, 18.04.2022.

n

Категорија

Датум објављивања

05/12/2022

ОШ Михаило Петровић Алас

admin

У сарадњи са библиотеком „ Драган Лукић“ организовали смо посету и дружење у њиховим просторијама са писцем Дејаном Алаксићем. Овога пута, на организовано дружење ишли су ученици четвртог разреда 4/1, са учитељицом Светланом Ђокић.

Атмосфера је била позитивна, весела и што је најважније подстицајна за стварање. Писац, учитељица и библиотекарке разговарали су са младим нараштајима који су били спремни за дискусију, нове идеје и писање веселих стихова.

Надоградише се речи, створише се песме, лако, само тако. Свака група је давала све од себе да напише више и боље, да победи и да буде што оригиналнија. И тако, реч по реч, настао је књижевни меч у коме сви победише! Та лепота победе је била најсјајнија.

Необична збирка песама се роди, ученици насмејани и задовољни, одрасли поносни. Необичне, а веома занимљиве и лепе песме имале су следеће називе:

  • Дневник једног шешира
  • Дневник једног џепа
  • Живот једне метле
  • Дневник једне столице
  • Дневник једне ципеле
  • Дневник једног чешља

Договорили смо се да организујемо час ЧОС-а у библиотеци и да заједно читамо песме. Можда настане још који стих или песма. Јер, књижевни меч је само започет? А речи , имамо прегршт.

Ружа Лалић

Школска библиотекарка

„РЕЧ ПО РЕЧ – КЊИЖЕВНИ МЕЧ“ ДОПРИНЕО ЈЕ СТВАРАЊУ ПЕСАМА КОЈЕ СУ УЧЕНИЦИ НАПИСАЛИ У ОКВИРУ СВОЈИХ ГРУПА. ЗАНИМЉИВЕ СУ И ЛЕПЕ.МОГУ СЕ ПРОЧИТАТИ:

Дневник једног шешира

Свакога дана на глави стојим,

Ноћу, на чивилуку сате бројим!

Имам много рођака. У војсци, мој 

Омиљени рођак је шубара!

Имам много браће, сви смо део групе,

Али многи од нас на себи имају рупе!

Моји родитељи су капа и качкет!

Кад је зима, дружим се са шалом!

И тако, сваки дан, свашта се деси,

Све док ме неко увече не обеси!

Дневник једног џепа

Ја сам један џеп

И живот ми није леп.

А није ми живот ни лак,

Јер у мени станује мрак.

Понекад постанем даса из снова,

Јер у мени станује лова!

А када видим белог дана?

Само кад ме избаце

Из сопственог стана.

И зато кажем:

Није мени живот лак,

Јер ја видим само мрак!

У мени стоји хиљаде ствари

И то ме често квари.

Ја сам сам себи кућа

И некад ми је кућа врућа.

Моја кућа је пуна смећа

Осећам се као стара врећа!

Оловка

Срж имам

А коска нисам.

Срце имам

А жива нисам.

Шта сам ја?

Живот једне метле

Менe у животу највише брине

Што сам алергична на прашине.

Мени прашина много не прија

Јер се од прашине кија.

Сваки дан ме баба тера да чистим

А после тога под увек блисти!

Све се метле висине плаше,

Кад их вештица јаше!

Чим дођу деца, прашина се диже

Упомоћ увек метла стиже.

Дневник једне столице

Мрзим што људи седе на мени

Јер мени недостаје мир.

Ја сам столица глатка и фина,

Јуче ме у двориште премести Жаклина.

Деца се клате по цео дан

А мени недостаје само сан!

Уморна сам од деце многе,

Сва срећа што имам четири ноге.

Морам стварно да трпим свашта

Понекад ме мучи и дечја машта.

Нога ми се искривила од клаћења многа

Сада трпим болове од тела сопственога.

Људи су добри, ја им се дивим,

Али, кад спавају најбоље живим.

Дневник једне ципеле

Сваког дана мене неко носи

Док баба траву коси.

Имам ја једног брата

Чарапу дугачких штрафта.

Зато ми се овај дневник пише,

Јер ми доста више!

Сваког дан они ме муче.

Зашто не носе папуче?

Све ципеле моле људе многе

Да перу редовно ноге.

Дневник једног чешља

Када ја уђем у Анину косу плаву,

Она се исправи и подигне главу.

Почнем лагано да исправљам локне

Ана врисне и мало скокне!

Због те луде и мирисне главе

Многи дечаци одрекли би се славе.

Завиде ми што сам у њеној коси,

Јер лепа Ана машне не носи.

А ноћу кад мркли мрак буде

Мене све те успомене буде. 

Па се сетим оне косе плаве

И татине проћелаве главе.

Муко моја у бакиној коси

Што стотине шнала у фризуру уноси.

Саплићу се чворићи у гужви

Иза мене, сви остају тужни.

А кад Мира своју  косу пере

Одмах почне гласно да се дере.

Тада брзо моја помоћ стиже

Да уз главу будем јој што ближе.

Уз тај балсам исправљам јој косу,

А мирис ми остаје у носу.

И Ана и Мира за помоћ често моле,

Помажем им јер се сестре воле!

Повезане вести

Дан матерњег језика, одељење 2/1, 21.02.2024.

Дан матерњег језика, одељење 2/1, 21.02.2024.

У сарадњи са библиотекарком Дечје библиотеке „Чика Јова Змај“, Виолетом Ђорђевић, организовали смо заједничку радионицу, поводом Дана матерњег језика. Учесници радионице били су ученици 2/1 и њихова учитељица Татјана Маринковић. Био је то посебан дан, дан који...